U pančevačkoj bolnici je 9. februara 2026. godine preminuo poznati uzdinski naivni slikar Adam Mezin.

Mezin je rođen 15. juna 1954. u Uzdinu. Slikao je od 1972. godine, posle povratka iz Sjedinjenih Američkih Država. Njegov stil se razlikovao od stila čuvenih naivnih slikarki iz Uzdina pošto nije bio inspirisan folklorom. Za razliku od većine slikara naivaca u Vojvodini prepoznavši svoj talenat za umetnost i jak likovni poriv učio slikanje. U školi Josipa Generalića, u kojoj se našao 1973, učio je nepune dve godine. Naučeno je sa vlastitom imaginacijom vešto spajao. Njegove slike po pristupu temi, bajkovite i irealne, nosile su trag Hlebinske škole. To se, pre svega, ogleda u crtežu, gde je namerno izbegavao realistične proporcije i uvek prepoznatljivom deformisanom drveću i granama dovedenim do nadrealističnog. Na njegovim pejzažima, koji su mu osovna tema, i nebo je specifično uvek kao veliki pahuljasti cvet, dočaran variranjem tonova iste boje. Slikao je uljem na platno, drvo i staklo. Imao je više kolektivnih I samostalnih izložbi, najviše u Srbiji i Rumuniji. Od 2008. godine imao je otvoren sopstveni atelje naivnog slikarstva.

Mezin je govorio da je oduvek osećao taj “božji” dar za slikanje, iako niko iz njegove porodice nije bio umetnik. Zanemarivši osnovno zanimanje većine svojih sunarodinka slikara zemljoradnju, slikarstvo je bilo njegova jedina delatnost. Najčešće je slikao ono što se publici najviše dopadalo – četiri godišnja doba. Često je izlagao a slike su mu putovale širom sveta. Mnoge od njih dobile su domaća i svetska priznanja (izmedu ostalog, Gran pri Evrope), a mnoge su stvorene kao odjek likovnih kolonija na kojima je često učestvovao. Kod Mezina je pejzaž uvek bio u prvom planu, ali on nije prepisivao iz prirode, već je slikao svoja snoviđenja, bajkovita i pomalo mračna. Privlačio ga je i veliki format platna, jer tada može da se razmahne.

Sahrana Adama Mezina biće u četvrtak 12. februara na uzdinskom groblju u 13. časova.