Pored proslave zvanične Nove godine 1. januara, mnogi građani u Srbiji i regionu tradicionalno obeležavaju i julijansku, odnosno „staru“ Novu godinu, u noći između 13. i 14. januara. Ovaj praznik, poznat i kao srpska, pravoslavna ili mala Nova godina, praćen je narodnim običajima, molitvama, bogatom trpezom i okupljanjem porodice i prijatelja. Zanimljivo je da običaji variraju od kraja do kraja – u nekim domaćinstvima mese se „vasilice“ i krofne sa novčićem, u drugim se spaljuju ostaci badnjaka, dok se u mnogim kućama veruje da unošenje nove stvari donosi sreću i napredak tokom cele godine. Bez obzira na način proslave, ovaj praznik ostaje važan deo kulturnog i verskog identiteta pravoslavnih zajednica.