Nevena Gligorijević, direktorka i glavna urednica RTV Kovačica, o izboru tema, značaju
maternjeg jezika i izazovima savremenog manjinskog novinarstva

U vremenu kada senzacionalizam i brzina često imaju prednost nad proverenošću i
odgovornošću, manjinski mediji ostaju jedan od retkih prostora u kojima su poverenje
publike i profesionalni integritet i dalje na prvom mestu. Nevena Gligorijević, direktorka i
glavna urednica RTV Kovačica, ističe da je izveštavanje na maternjem jeziku ključ za
kvalitetno informisanje, očuvanje identiteta i izgradnju čvrste veze između medija i
zajednice. Govoreći o izboru tema, otporu senzacionalističkim sadržajima i ulozi mladih
novinara u manjinskim redakcijama, ona naglašava da je ovaj posao istovremeno velika
odgovornost i privilegija, ali i izazov koji zahteva stalno prilagođavanje savremenim
medijskim uslovima.
Direktorku i glavnu urednicu RTV Kovačica Nevenu Gligorijević pitali smo kako bira
teme kada govorimo o izveštavanju na jezicima nacionalnih manjina?

• Tеме biramo pre svega prema njihovoj važnosti i značaju za pripadnike nacionalnih
  manjina, ali i prema realnom interesovanju publike, koje danas možemo preciznije pratiti
  zahvaljujući društvenim mrežama i direktnoj komunikaciji sa čitaocima. Poseban
  akcenat stavljamo na afirmativne i društveno odgovorne teme od javnog interesa, kao i
  na praćenje rada nadležnih tela i institucija važnih za nacionalne manjine, o čijim se
  aktivnostima često ne izveštava u drugim medijima, a pre svega aktivosti nacionalnih
  saveta nacionalnih manjina, kao i aktivnosti državnih i pokrajinskih institucija zaduženih
  za oblast ljudskih i manjinskih prava, čiji se rad i odluke retko sistematski prate u drugim
  medijima. Naš cilj je da ponudimo sadržaje koji su informativni, relevantni i korisni za
  zajednicu kojoj se obraćamo.
  Koliko je važno izveštavanje na materinjem jeziku za poverenje publike i kvalitet
  informisanja? Kako Vi gledate na to?
• Objavljivanje na maternjem jeziku je ključni element poverenja između medija i
  publike. Ono ima snažan uticaj na očuvanje jezika i identiteta, ali i izražen edukativni
  karakter, naročito kod mlađih generacija. Obraćanje publici na maternjem jeziku
  predstavlja poseban i neposredniji vid komunikacije, koji ne postoji u nacionalnim i
  većim regionalnim medijima. Takav pristup doprinosi većem razumevanju informacija,
  većem osećaju pripadnosti i jačanju veze između medija i zajednice.
  U vašem mediju nema senzacionalističkih naslova ni tema. Kako se nosite sa
  činjenicom da takvi sadržaji danas donose više klikova?

Svesni smo da senzacionalizam često donosi brzu vidljivost, ali ne verujemo da
dugoročno donosi kredibilitet. Naš izbor je da gradimo poverenje, kontinuitet i
profesionalni integritet, čak i po cenu manjeg broja klikova. Smatram da je odgovornost
manjinskih medija dodatno naglašena, jer publika od nas ne očekuje spektakl, već
tačne i proverene informacije. Dugoročno, kvalitetan i dosledan sadržaj stvara stalnu i
vernu publiku koja ostaje verna mediju. Iako nam je često žao što je neka informacija
procurela na društvenim mrežama, ipak mi imamo odgovornost pri izveštavanju i time
se vodimo.
Šta biste poručili mladim novinarima koji žele da rade u manjinskim redakcijama i
izveštavaju na maternjem jeziku?
Poručila bih im da je rad u manjinskim redakcijama velika odgovornost, ali i velika
privilegija. Poznavanje maternjeg jezika nije samo tehnička veština, već most između
informacija, kulture i identiteta zajednice. Mladi novinari treba da budu radoznali,
temeljni i otvoreni za učenje, ali i svesni da svojim radom direktno doprinose očuvanju
jezika i jačanju vidljivosti svoje zajednice. U tom poslu ima mnogo izazova, ali i dubokog
smisla koji nadilazi proizvodnju vesti. Nadam se da ćemo u budućnosti, a sigurna sam
da ćemo morati, više da razmišljamo o unapređenju rada u višejezičnim medijima koji
su posebno osetljivi u vreme nemilosrdnog tržišta i stalnih povećanja troškova
poslovanja. Novinar, sem toga što poznaje dva jezika, sada mora da se služi svim
modernim alatima za rad i bude multifunkcionalni zaposleni na više frontova. Ipak, ovaj
posao sa sobom nosi uzbuđenje, profesionalne izazove, tako da smatram da će uz
odgovarajuću institucionalnu podršku mediji poput naših biti u mogućnosti da prevaziđu
izazove.

*Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i
telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medisjkom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.