Matija Lukić je fino vaspitan momak. Laf. Na košarkaškom terenu sušta suprotnost. Lav. Lepom vaspitanju su ga učile i nane. Kovačičanke. Jedna duži niz godina živi u Roterdamu, druga baka je u „selu naive“ tokom radnog veka obožavana kao medicinska sestra, babica. Otac Matije Lukića – Aleksandar – je u našoj zemlji igrao košarku u drugom državnom rangu a prešavši u drugi po veličini grad Holandije postao sportska ikona Roterdama. Tata – sam sportista – primetio je sportsku žicu kod oba sina, starijeg Matije i mlađeg Fedora. Boraviši tokom leta u Srbiji, odvodio ih je neumorno na kamp Miloša Teodosića „Teo 4“ na Srebrnom jezeru. Za Matiju se od klubova odmah zainteresovala madridska „Akademija Pablo Laso“ a od nove sezone će igrati u Saragosi. Dvanaestogodišnji Fedor je igrajući za holandski klub sa saigračima na turniru u Španiji demontirao favorizovani minhenski Bajern sa 20 poena razlike. Briljantne klupske partije Matije protiv madridskog Reala i Barselone u španskim takmičenjima nisu ostale nezapažene ni kod trenera najmlađe selekcije Srbije. Stariji od braće je već prošlog leta sa 15 godina obukao reprezentativni dres Srbije na pripremama u Sloveniji, odigravši odlično u oba pripremna duela protiv domaćina. Usledio je ovog proleća svež poziv na reprezentativne pripreme za Evropsko prvenstvo u Gruziji. Posle treninga na Divčibarama su reprezentativci U16 vrlo dobro odigrali pet duela sa četiri reprezentacije na Evropskim olimpijskim igrama mladih u Kumanovu a pre puta za Tbilisi na šampionat Starog kontinenta odigrali u Vršcu još dve prijateljske utakmice sa Poljskom.